„ПОГЛЕДАЈ ДОМ СВОЈ, АНЂЕЛЕ“

Ми га тражили нисмо нама је рат наметнут  и наше је било да оправдамо заклетву коју смо дали а то је да ће мо бранити целовитост и уставни поредак СФРЈ то смо и чинили, многи су пошли и добровољно јер у крајевима где су се пробудиле авети прошлости било је много наше родбине , пријатеља, наше имовине-наше је било да све то одбранимо и да пробуђеним сатанистичким снагама профашистички оријентисаним покажемо да смо спремни да се ухватимо у коштац са њима-јер историја је учитељица живота.
 Поучени историјом нисмо могли дозволити да се иста понови и да се кољу деца , дојенчад ,да се парају утробе трудницама само зато што нису оно што би по мишљењу болесних умова требале да буду.

Ми се нашег учешћа у рату не стидимо и никада нам на памет неће пасти да се застидимо. Срам и стид треба да је оне који су рат започели , оне који су у рат ишли као лешинари да би пљачкали и да би себи обезбедили материјалну корист.

Они су се окористили али криво стечено није благословљено и Господ суди до трећега и четвртога колена и удара где највише боли.
Ратни профитери, дезертери....

То су нељуди који су себи обезбедили овоземаљско благо док ми који смо пошли у бој да бранимо слабе и немоћне ми смо сада задња рупа на свирали нас нико не познаје нити нас ико признаје ми смо обесправљени у пуном смислу ове речи.

У нашој мајци Србији постоје маргинализоване групе које уживају све бенефиције које постоје  неки не размишљају чак ни о томе да деци треба обезбеде књиге за школу јер за њихову децу школовање је бесплатно.

Где смо ми СРПСКИ РАТНИ ВЕТЕРАНИ у целој овој причи?

Нас и наше деце нема  ми за овај систем не постојимо иако су на власти још увек исти они који су на власти били и за време рата само сада нам не сервирају родољубиве песме сада нам сервирају  празне тањире  и живот без икакве перспективе.

Ви који сте на власти управо Ви сте ти који сте нас итекако подржавали у томе да учествујемо у рату зато сада учините нешто за нас и за нашу ветеранску популацију ми Вам нећемо остати дужни прећутаћемо да сте Ви  они који сте се богатили за време ратова целу једну деценију, на рачун нас СРПСКИХ РАТНИХ ВЕТЕРАНА и целог српског народа.
Ми ће мо ћутати да сте ти ратни профитери управо  Ви али да ли ће о свему ћутати народ? То незнамо и неможемо гарантовати јер народ ћути што је веома опасно вероватно је ово затишје пред буру.

Једно смо за сада сигурни то је да на нас немојте рачунати да крећемо против свога народа јер као прво ми СРПСКИ РАТНИ ВЕТЕРАНИ  нећемо и не желимо док су друге ствари сасвим јасне то је да смо ми из ратова дошли обогаљени, психички и телесно до краја живота исцрпљени .

Отворите очи властодршци и погледајте нас и породице оних који се из ровова никада нису вратили. Погледајте нас и сетите се да смо ми били ту да одбранимо своје у време када су многи од вас испијали пиво и уживали по белом свету.

ПАДАЈ СИЛО И НЕПРАВДО

 Бити ратни ветеран то је част. Припадати овој или оној ветеранској организацији ту већ може да се дискутује. Многи људи прави ратници који су играли плес са ђаволима ти људи знају о чему се ради, ради се о низу фантомских удружења која окупљају ветеране што је у реду али многа удружења блате лик сваког Српског ветерана јер у удружења примају људе који никада осим на ТВ-у нису видели рат, камоли омирисали барут.

Много је неправде и бола које подносимо сви ми учесници рата много тога смо осетили на својој кожи у души на телу  опет ми смо ми и можемо ми то некако поднети само је једно питање за све оне који би требало да се баве нашим проблемима.

„МОЖЕТЕ ЛИ ГОСПОДО ОБЈАСНИТИ МАЈЦИ КАКО ЈОЈ ЈЕ ПОГИНУЛО ДЕТЕ ? „

Нити можете нити хоћете наравно и не желите јер за Вас поштована господо ми ратни ветерани не постојимо иако смо живи, мрдамо, радимо нешто ко може да ради ко неможе тај попут магарета липса док трава не озелени . Буквално испада да и није битно што смо ми учествовали у ратовима и што су уз војнике и полицајце гинули и цивили и што је најжалосније убијали су зликовци и децу.

Да Вас подсетимо пре него уђемо у Вама тако блиску Европу која нас је тако крвнички тукла да је убијала све што се кретало по СРЈ  неке су нас тукли неке и убијали са безбедних пар хиљада метара висине из УСА и ЕУ  авиона истих оних са којима сте се пар година после рата дичили надлећући Сремска поља она поља у којима је свој крај доживео и „невидљиви“-можда је невидљив нама обичним бедницима и смртницима али БОГУ није невидљив. Исти ти авиони са не тако давног аеромитинга исти ти су надлетали и Београд  наш главни град који су немилице тукли пуних седамдесет и осам дана и ноћи.

„ГОСПОДО ПОЛИТИЧАРИ МИ ПОСТОЈИМО МИ СМО ЈОШ ЖИВИ“

Јесте ми смо Богу хвала и слава још живи али смо ми СРПСКИ РАТНИ ВЕТЕРАНИ једна потпуно обесправљена  за Вас шачица „тамо неких“...Не није тако ми смо сви људи са разним професијама и занимањима  чак имамо у нашим редовима феномен за Риплијеву рубрику“ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ“  у нашим редовима постоје факултетски образовани људи по занимању „превртачи корпи за отпатке“. Није људима замерити морају нешто јести јер Ви сте господо који сте самоодабрани на власти криви за сво ово стање те Вам се с'тога овим путем скреће пажња да не шаљете органе реда да кажњавају некога ко бурла по канти за смеће –немојте га дирати вероватно је Српски борац-ратник-ветеран.
Господо политичари срамота је Ваша не наша што Србија још нема усвојен закон о ветеранима. Закон који треба да штити сваког Српског ратника који се одазвао позиву и часно и поштено обавио своју патриотску дужност.

БОРАЦ ЈЕ УВЕК БОРАЦ

 


Млад човек тек се оженио и стекао породицу његов комшија што вели народ највећи род још није био ожењен тек је стасао као човек обојица су одслужили армију и кренули у живот били су обојица запослени. Градић у ком су живели био је мешовитог националног састава било је разноразних нација и верских деноминација али-сви ко један. Или су барем тако мислили. Узаврела политичка сцена тих година није ни мало погодовала омладини нити младим брачним паровима али гурало се некако јер био ожењен или не морао је сваки од њих да заради да би имао шта јести и да би њихова деца имала шта да једу. Ишли су једнога дана са посла из својих фирми које су радиле пуном паром и договор је био да се после посла нађу у кафеу код свог старог пријатеља иначе великога патриоте који ни реч није дао да се изусти против државе или политичара.

Поседали су у летњу башту и уместо власника чувеног патриоте изишао је конобар да их послужи. Питали су за газду локала свога другара и уследио је одговор. „Отишао је да ради за Немачку“ Зашто? Како? Када? Због чега? Да ли се враћа? Што нам се није јавио?-уследила су питања уморних младих људи. Одговора није било јер ни сам конобар није знао разлог одласка свога газде. Наредних дана често су могли чути да је неко од њихових другара и познаника отишао на рад свакоји негде у до тада мрску му земљу на запад. Једне ноћи као гром из ведра неба појавили су се војни курири са црвеним ратним позивима на којима је писало. „ОТАЏБИНА ТЕ ЗОВЕ“ Двоумљења за Петра, Андреја, Милета, Фрању, Мату,Чабу, Иштвана....није било него су се брже боље облачили и полазили остављајући своје уплакане породице у неизвесности неки су остављали своје најмилије без иједног динара у кући јер нису имали шта да оставе пошто су им плате касниле. Сви до једнога су пошли до својих зборних места одакле су камионима после задужења униформи и опреме полазили на пут са којег се неки нису никада вратили док су се они који су се вратили одмах јављали својим лекарима јер ноћима нису могли да спавају, неки су се убили по повратку јер нису имали перспективе за даљњи живот, неки су се одали алкохолу.

Фирме у којима су радили до поласка на фронт почеле су да се гасе-једна по једна. Нови власници су били њима непознати људи да би тек по добијању отказа као технолошки вишкови сазнали да су нове газде све до једнога људи из земаља које су до пре годину-две биле горе у небесима са својим сејачима смрти са својим авионима из којих су на озлојеђени тадашњи Југословенски народ бацали касетне бомбе, графитну паучину, директно су гађали цивилне објекте, школе, обданишта-убијали су децу. Ти злочинци су постали нове газде. Повређени телесно и психички људи борци који су сада остали без посла без хлеба за своју децу без игде ичега похрлили су за каквим-таквим пословима те послове су им обезбеђивали они који су пре рата одлазили онако изненада без објашњења-они су сада постали бизнисмени док су ратници постали робови они који су пристали да раде да би зарадили комад хлеба својој деци они који нису пристали да раде за очигледне дезертере ти су после ратничког стажа почели са просјачким стажом.

После свега добили су епитете да су будале што су уопште ишли у рат . Те епитете и друге гнусне измишљотине могу да дају само они који никада нису осетили чари рата , они који су се или скривали по склоништима или су били негде далеко од свога завичаја и од места где су рођени и где су живели до појављивања „МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА“. Ти и такви сада воде политику против свога народа и нас који смо ko по позиву ко добровољно отишли да бранимо част и слободу своје земље.

СМЕНА МИНИСТРА ВУЛИНА , ОДМАХ !

Уважена госпођо Брнабић,

Ми СРПСКИ РАТНИ ВЕТЕРАНИ,  ми смо један део популације каја је крајње маргинализована и то у периоду од када смо овој држави требали као ратници па све до дана даншњег.

Сви ми, сви до једнога, носимо ожиљке на души телу и можда све то и не би толико болело ниједнога од нас да нам сада уместо непријатеља нове ударце не задаје члан Ваше владе, Ваш блиски сарадник који је после низа политичких функција сaда војни министар, тај човек се зове Александар Вулин.

Овај човек је дипломирани правник и веома добро би требало да зна како се поступа са ветеранима рата a то засигурно није овакав однос какав наведени господин има prema нама јер још као министар за борачка и социјална  питања не да није помогао ратним ветеранима напротив чак нам је и одмогао за то постоји низ доказа које смо спремни приказати не само домаћој већ и светској јавности. Однос Александра Вулина према нама је сраман и понижавајући.

Пошто никада нисми били дискриминаторски настројени уопште нас се не дотиче чињеница да је поменути г. Вулин министар војни иако није био војник, што значи да, не да не зна него појма нема шта значи рат уколико није погледао неки акциони филм – но филм је једно а стварност је нешто сасвим друго. Уосталом сада је окружен војском тако да ће можда нешто напокон схватити.

Пошто смо и ми људи од крви и меса, пошто имамо породице и желимо достојан живот тражимо само једно то је да као премијерка под хитно разрешите Александра Вулина свих јавних функција јер само тако можете помоћи нама СРПСКИМ РАТНИМ ВЕТЕРАНИМА. Уколико успете да учините ово и испуните наш захтев тада ћете учинити услугу за шездесет хиљада Српских ратних втерана.

Шездесет хиљада рањених, омаловажених, дискриминисаних људи није мало,  узмите у обзир да се на изнету цифру додају и чланови наших породица.

Госпођо Брнабић више не тражимо, не молимо,ми који смо прошли све најгоре да би ова држава живела имамо пуно право да захтевамо од Вас да по хитном поступку смените Александра Вулина.  

СРПСКИ РАТНИ ВЕТЕРАНИ