Страшно и срамно

0
0
0
s2smodern

 

Поштовани посетиоци сајта…

Удружење Српских ратних ветерана, суочено са маћехинским односом према учесницима ратова од 1990 године до 1999 године, одлучило је да у јавност изнесе један број чињеница које се скривају ћутањем и избегавањем одговора, које су довеле до сазнања која се никад не би смела заборавити.

Погибије многих наших ратних другова и дешавања после смрти, чувају се као тајне које не смеју изаћи на видело. Не мали број породица погинулих у ово време не зна истину о страдањима и све што се десавало после смрти својих најрођенијих. У садржај ове проблематике су и несрећници који се воде као нестали или су сахрањени као НН лица. На сајту ће се објавити један број изворних докумената из рата. Посебно, она на која су упућивале команде седишта предпостављених, али и изводи из извештаја највишег органа руковођења и командовања. Унапред се извињавамо члановима породица погинулих, несталих, мучених и још живих ратних војних инвалида. Податке за наш сајт користимо из текста припремљеног за књигу под насловом ”Страшно и срамно”. Почињемо са објављивањем првих четрнаест трагедија и две информације о лечењу рањеника на ВМА и подацима о броју есхумираних по ослобођењу Вуковара.

 


Спасић Џери
, канадски држављанин, отац Јеремија Урошевић, мајка Нада Спасић, добровољац Српске Гарде, песник и новинар. Рођен 20.11.1971 године у Бораугх ОР Јорк, Торонто, Канада. Неожењен. Пребивалиште имао у Новом Београду.

Заробљен као рањеник у обе ноге,па убијен 21.11.1991 године у Ласлову(Славонија).
Допремљен на ВМА масакриран 25.11.1991 године у 21сат и 45 минута.
Сахрањен 27.11.1991 године на Новом бежанијском гробљу.



Гешовски Сашко
, војник ЈНА на одслужењу војног рока у Сплиту.

Убијен 06.05.1991 године у Сплиту.
Два дана касније сахрањен у Кавадарцима уз највише војне, грађанске и верске почасти. Овог војника је ожалила Југославија. Поводом његовог убиства, огласио се и одбор за унутрашњу политику Скупштине СФРЈ.



Козодеровић Милутина Ивица
, мајка Бисенија, рођен 12.02.1975 године у селу Трбушани, Чачак. Резервни водник у ВП 8977 Краљево. Неожењен.

Погинуо 5.10.1991 године у селу Нуштар код Винковаца. Допремљен на ВМА 04.02.1992 године у 23 сата и 30 минута. Посмртне остатке преузели родитељи од Хрватског већа одбране 122 дана после погибије.
Сахрањен 06.02.1992 године у селу Трбушани код Чачка.



Војник Ненад Савић на одслужењу војног рока у Тузли

Савић Радојка Ненад,мајка Драгана,рођен 15.08.1972 године у Београду.Војни рок је служио у ВП 5500/1 Тузла.
Неоженјен.Погинуо 15.05.1992године у
Тузли.Допремљен на ВМА 26.05,сахрањен 03.06.1992 године на гробљу Лешће као неидентификован(НН 257).Есхумиран 13.10.1992 године и сахрањен на Новом бежанијском гробљу.

Потврду о смрти издала ВМА у којој је наведено као датум смрти 15.05.1992 године,а место смрти Београд.Ова потврда издата је 26.05.1992 године.

Решење о одштетном захтеву,родитељима погинулог војника Савић Ненада,издато је 09.10.1992 године.Решење је потписао пуковник Никола Зeчар,помоћник начелника штаба за попуну и информисање.

Решењем се одређују одређени износи на име родитеља као накнаде за материјалну и нематеријалну штету по основу смрти сина Савић Ненада,за кога је наведено да је живот изгубио у сукобу са усташким формацијама Републике Хрватске,приликом извршавања борбеног задатка,за потребе оружаних снага Савезне републике Југославије.

Наведени текст у решењу је нетачан и још ствара збрку не само код родитеља.

Војник Савић Ненад био је припадник јединице ЈНА из Тузле.Није био припадник Војске Југославије.
Убијен је 15.маја у нападу Муслиманске војске Алије Изетбеговића.Апсурдна је тврдња да је војник Ненад Савић погинуо „извршавањем борбеног задатка,за потребе оружаних снага Савезне републике Југославије“.


Забележено крајем августа 2006 године...
Прича Драгане,мајке војника ЈНА Ненада

Прича да је у петак 25.08.2006 године дошла кући из куповине.Муж Радојко јој је рекао да је неко називао из Генералштаба и саопштио да жели да их посети у вези погибије војника Ненада.

„Свашта ми је падало на памет.После толико година,сигурно је жив,помишљала сам...Немогу да седим,ходам..Радим,а незнам шта радим.У кревету нисам ока склопила,вртим се,запиткујем се...Можда је жив,па човек из Генералштаба хоће да нам у кући то саопшти.Осванула је субота.Телефон никако да зазвони.Тек у девет сати зазвони...Потрчала сам...Чујем глас из телефонске слушалице који прекидам повиком,само кажите јели жив.Са пажњом је саговорник рекао да мој син Ненад није жив!“



Пример капетана Вероја

Ненад Олујић,војник из извиђачке јединице на Масленичком  подручју,када је погинуо остао је под ватром усташких снајпериста.

Капетан Верој одлучио да оде сам по тело погинулог војника.Када се упутио на место погибије за њим су потрчала два његова војника.Извукли су тело погинулог друга.

(„Народна армија“,06.11.1991године)

Штитећи војника погинуо старешина

Билела Јакова Давор,рођен 16.11.1971 године Какњу.Водник ЈНА у војној пошти у гарнизону Дервента.Погинуо 16.09.1991 године.
Водник Давор Билела,командир тенковског вода,из запалјеног возила извукао посаду,а затим,храбро штитећи је,пао смртно погођен од снајперског метка Хрватског војника.
(„Народна армија“,21.09.1991год.)



Војномедицинска академија,дан 03.02.1992 год.

У току 1991 године,на свим клиникама ВМА лечено је 28000 болесника,од тога 57% војна лица.Дужина лечења у просеку износила 14,3 дана.

Од почетка ратних сукоба у Словенији 26.06.1991 године,у ВМА је примљено 2200 рањеника.
(„Народна армија'',број 2766;06.02.1992година)

Борба за спасавање рањеника
(Генерал-мајор др Јован Бјелић)

Од почетка рата у ВМА лечило се више од 1500 рањеника.На ВМА је 25.11 било 437 рањених који се успешно опорављају.

Дневни максимум износио је око 70 рањеника,а просек око 40.

Било је дана када су ангажоване свих 16 операционих сала.
Постотак смртности 2 %.

(„Народна армија“,28.11.1991године)



Акт Команде гарнизона Книн од 06.03.1992 године(пор.бр 2-75/1)

Акт је упућен Команди одбране града Београда,команди гарнизона Смедерево и ВМА(одељење за патологију)

Акт садржи обавештење о упућивању посмртних остатака војног обвезника Милић Бранислава Драгољуба.

Молимо вас да сходно пс у ос СФРЈ преузмете мјере и ступите у контакт са породицом п.Милић(Бранислава)Драгољуба,рођеног 20.01.1956 године у селу Петријево со Смедерево,који је погинуо дана 04.03.1992 године у Земунику.О овом догађају обавјештена је команда гарнизона Смедерево.

Посмртни остаци бит ће пренесени дана 06.03.1992 године авионом из Бихаћа на аеродром Батајница.Долазак на Батајницу бит ће око 14,00 часова.

Молимо све набројене команде да међусобно контактирају,ради даљег преноса посмртних остатака,као и организација сахране,као и осталих захтјева породице.

(Акт је потписао потпуковник Адам Хофлер)



Размена С-144

Размењен пред крај септембра 1991 године.На ВМА идентификован као Брчин Зоран,рођен у Средњи Дубовић,Босанска Крупа.У месту рођења имао је стално пребивалиште.Служио војни рок у ЈНА у ВП/4909 Винковци.Убијен у касарни 20.09.1991 године.На размену је од Хрватске стране донет са скинутим скалпом са лобање.Имао је прострелну рану главе и масовно крварење.

Измештање гарнизона из Шибеника

Утврђени губици:Војник Дејан Мојсиловић,уморен;Војник Ивица Стојановић,уморен;Бошко Трифуновић,комадант касарне“Анте Јањић“,убијен;Војник Златко Шагота,убијен у медицинском центу у Шибенику;Војник Мирослав Валенчић,убијен у медицинском центру у Шибенику.
(„Народна армија“,бр.2759,25.12.1991)

Вуковар

Кад је Југословенска народна армија ушла у Вуковар есхумирано је 1100 убијених(незна се да ли погинули од граната или су их убили Хрвати)

Поповић Жељко из Глине,војник ЈНА,раме му однела тромблонска мина.
(„Народна армија“,11.12.1991 године)



Двадесет петог септембра 1991 године министарство унутрашњих послова и збор народне гарде поступали су на крајње бруталан начин са погинулим и рањеним особама из касарне у Винковцима.Лешеве погинулих извлачили су у хладњаче и над њима се иживљавали.

У 19,40 часова 25.09.1991 године војна санитетска колона са мртвим и рањеним припадницима ЈНА кренула је из касарне у Винковцима.Непосредно након изласка из касарне,колону је блокирало око 150 припадника ЗНГ.Рањеници и њихова пратња су малтретирани;рањеницима су скидали завоје;доктора су извукли из возила,оборили на цесту,нож му подносили под грло и претили да ће га заклати;из возила су извукли мајора Љубишић Драгана и одвели у непознатом правцу.

У Нашицама ланцима су везивали капетана прве класе Петровић Мирка који је ухапшен као предсравник ЈНА у Посматрачкој мисији Европске заједнице.

(„Из писма савезног секретеријата за народну одбрану председнику уреда председника Републике Хрватске Хрвоју Шаринићу).



Породица Сејде Бајрамовића

Сејде Бајрамовић имао је чин заставника.Умро је на ВМА од рака.Порадицу су му чинили:

1.Драган,син,поручник ЈНА.Био је на служби у гарнизону Чапљина.Драган је погинуо у Чапљини,а Алија Изетбеговић није дозволио да се извуче тело погинулог поручника.

2.Слободан,унук,војник ЈНА у Нишу.

3.Фадил Садиха,сестра на фронту код Двора на Уни(добровољац)

4.Халим Ајдари,синовац,начелник секретеријата унутрашњих послова у Косовској Каменици



Олејар Јанка Ромко,резервни капетан,рођен 16.10.1954 године у Ђурђеву код Новог сада,стално место боравка Руски Крстур,општина Кула,ожењен,супруга Ирина,двоје деце,био запослен у „шећерани"Црвенка као дипломирани економиста-програмер на компјутерима.

Мобилисан 10.11.1991године и са својом јединицом ВП 13312/4 стигао у реон јужно од Осјека у село Тења(кудељара"Орловњак").

Нестао у јутарњим часовима 06.12.1991 године,након жестоке ноћне борбе.

У току ноћи 06.12.1991-е,у распоред јединице у селу Тењски Антуновац убацила се група припадника ЗНГ и у кући Вучемиловића убила два војника(тенкиста).Онда су ушли у војно транспортно возило са регистарском ознаком ЈНА и вратили се у своје јединице.Предпоставља се да су одвезли заробљеног капетана Олејар Ромка.



Судбина С-137

 

Повијач Јосипа Божидар,рођен 01.12.1972 године у месту Велики Буковац,војник ЈНА на одслужењу војног рока у ВП/4909 Винковци.Погинуо 20.09.1991 године у Винковцима.

На ВМА у завежљају од шаторског крила допремљени делови екстремитета.

На чистој страни листа упитника за уношење података о погинулом допремљеног на патологију ВМА,хемијском оловком је записано:"Први пут сам се суочио како да решим проблем несталог војника.Повијач Божидар био је војник АРЈ ПВО.(суседне јединице до Масолове у гарнизону Винковци).Касније сам од Масола,кад се јединица извукла из касарне,сазнао да је несретник погинуо испод „праге„-да је борбено возило напуњено муницијом експлодирало,јер је било погођено и да нико није успео да га извуче са лица места,јер је то место увек било под ватром,тако да нико није прилазио,а пошто је то тако,нико није могао да потврди да лије остао мртав или је,пошто је био Хрват,највероватније,успео да евентуално побегне.Водили су га као несталог.И тако све док једног дана Холкић Мујо из Тузле-приватни аутопревозник и гробар за дебеле паре есхумирао са Винковачког гробља Повијач Божидара.Усмено је рекао да су му усташе саопштиле како су га нашле незакопаног,распаднутог и да све то сведочи каква је наша војска и како се односи према погинулим."