Вељко Миланковић (1955-1993)

0
0
0
s2smodern

 

ВЕЉКО МИЛАНКОВИЋ

Поручник Вељко Миланковић је био командант батаљона Вукови са Вучијака. Рођен је 5. јануара 1955. године у селу Кремна близу Прњавора (Република Српска), а преминуо 14. фебруара 1993. године у Београду на ВМА (Србија). По професији је саобраћајни техничар и пре рата је био приватни предузетник.

На Видовдан 1991. године, одлучује да помогне свом народу у рату који је тада захватио бившу Југославију. Иде у место Голубић, код Книна, и тамо завршава обуку код Капетана Драгана (Драган Васиљковић - КЕП). Миланковић се истицао на обуци као веома дисциплинован и добар војник и по завршетку обуке добија чин поручника. У родном крају формира јединицу "Вукови с Вучијака". Убрзо он и његови "Вучјаци" постају истакнути борци ВРС и јунаци Отаџбине. Били су свуда где су се водиле тешке борбе: Модрича, Дервента, Јасеновац, Касић, Пакрац, Окучани, Босанска и Книнска Крајина.

Веома значајну, ако не и пресудну, улогу је имао у пробијању "Коридора Живота". Иако је имао гипс на нози, одбијао је да оде из борбе, и са својим војницима је први био у пробијању "чврстог коридора".

Јунаштво Вељка и његових бораца остаће запамћено у аналима Отаџбинског рата: "Момци вечитог поручника Миланковића извели су једини класичан јуриш "на нож" виђен у рату 1991-1995. Крећући у напад на забункерисано брдо Јакеш развили су се у стрелце, изнели заставу у прве редове и после команде: НОЖ НА ПУШКЕ! Полетели грудима на непријатељске ровове… Девет их је погинуло, двадесетак рањено – Јакеш је пао!"

Незахвално је бирати хероје рата, јер свако од њих је уградио свој живот у темеље будуће слободе нашег народа. Но, Вељко Миланковић је са својим "вуковима" постао легенда још док је био жив.

Слика

 

 

Оно што још Вељка Миланковића посебно издваја јесте 2 ствари. Прво је то што се борио увек против неправде... а то значи да није ишао у рат са циљем, да врши злочине, и да убија нејач непријатеља. Већ са циљем да српску нејач заштити од усташког и муџахединског ножа. Иако је имао троје деце, схватио је да нема ко да чува његову децу осим њега.

Друга ствар коју бих истакао јесте начин на који је преминуо комадант Вукова са Вучјака. Али то има своју предсторију. Наиме, због своје поштења и борбе против неправде Вељко Миланковић се у Републици Српској током рата, још одмах те ратне јесени 1992. сукобио са Жељком Ражнатовићем Арканом. Када је могло доћи до крвавог сукоба између две јединице. Аркан се са својим људима повукао, али му је Вељко остао дужник. Када је Вељко рањен, и довежен на ВМА 1993. године, то је јавна тајна да се Аркан потрудио да Вељко премине у Београду.

 

 

 

 

 

 

 

У спомен на Вукове са Вучјака и Вељка Миланковића, Борислав Зорић Личанин, је отпевао песму:

 

Снимак сахране легендарног комаданта Вељка Миланковића


Интервју комаданта Вукова са Вучјака, у Дервенти 1992. године


Извор: http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=44&t=13923&start=0