Муџахедини у армији БиХ

0
0
0
s2smodern

 

 

Муџахединско ритуално одсецање глава Србима

 

У току суђења у Хашком трибуналу генералу Расиму Делићу Команданту Армије БиХ, утврђени су и потврђени многи злочини који су почињени према заробљеницима из ВРС а и цивилима Србима са ширег простора Озренa. Извршиоци најгрознијих злочина били су муџахедини који су ратовали на Mуслиманској страни. Од јавности и у ово време крију се многе чињенице о злочинима над Србима у БиХ у рату од 1992 до краја 1995. И светска јавност је ускраћена о сазнанјима било којих података о злочинима учињеним над Србима.

„Политика" је 12.септембра 2009 године објавила чланак „Путем слободе и спаса" у коме је писало да је три стотине Возућана учествовало у походу путем дугим тридесетак километара, са којим је јавност подсећана на злочине које су починили муџахедини на Oзрену у јесењој офанзиви 1995 године.

У овој офанзиви на борце ВРС и Српски народ, кренуло је двадесет три хиљаде војника Другог и Трећег корпуса армије БиХ. У саставу муслиманских јединица учествовали су и муџахедини. Жртава је на Озрену било више стотина убијених и на зверски начин уморених људи. За судбину 194 борца није се ништа знало до марша "Путеви слободе и спаса" септембра 2009 године.

У 2005 години у порти цркве на Стогу под Озреном ексхумирана су тела 21 борца,од којих је 17 било без главе.

За злочине на Озрену које су починили муџахедини ( и војници из муслиманских корпуса) одговарао је само Расим Делић ратни командант армије БиХ. Трибунал је изрекао казну затвора у трајању свега 3 године. То је резултат стратегије бошњачке политике прикривања злочина, које је починила њихова војска, посебно муџахедини.

 

 

На тешком путу до истине

 

За живота, др професора Милана Булајића у Фонду за истраживање геноцида припремано је обраћање међународном суду правде са захтевом за ревизију пресуде коју је овај суд изрекао по тужби муслиманске БиХ против Савезне Републике Југославије, односно Србије и Републике Српске. Намера је била да држава Србија затражи ревизију процеса против злочина геноцида Србије. У поступак ревизије намеравало се да се уграде оптужбе и пресуде међународног кривичног трибунала у случајевима Насера Орића и генерала Расима Делића.

Намеравало се укључити против тужба СРЈ противтужба против муслиманске БиХ која је била поднета па повучена од тадашњег министарства иностраних послаова Свилановића и правног саветника Тибора Варадија.

Током суђења генералу Расиму Делићу, утврђене су бројне чињенице од стране трибунала о улози муџахедина у Босни и Херцеговини 1993-1995 године које су од прворазредног значаја. Нису у питању само злочини муџахедина него и злочини Армије БиХ, а посебно њеног Трећег корпуса.

Наша и светска јавност необавештена је о злочинима над Србима чији број и врсте је утврдио трибунал.

У Фонд за геноцид Стефан Каргановић донео је извештај Републике Српске на енглеском. Из извештаја се види да су САД за цело време грађанског рата биле на муслиманској страни, а против Срба. Извештај РС штампан је као књига 2004 године у Бања Луци. Ову публикацију Фохд је на бројна тражења добио у јануару 2009 године. Издавач је „Републички секретаријат", а аутори извештаја –књиге су Грегори Коpлеј(Gregory Copley), Дејан Милетић и Дарко Трифуновић. Књига је штампана само на енглеском језику.

Пре ове књиге-извештаја Влада РС издала је књигу "Исламска фундаменталистичка мрежа-Модус Операнди-Босански модел".

У извештају Генералне скупштине УН од 6.септембра 1994.године наведени су злочини муслиманских плаћеника у Армији БиХ. Група од 43 муџахедина из Саудијске Арабије коју је предводио Абу Иса Ел Маки извршилa је бруталне злочине и барбарска дела против Српског становништва у општини Теслић .Приказани су злочини убиства Српских заробљеника Благоја Благојевића, Ненада Петровића, Бранка Ђурића и других као и силовања Српских жена и деце...

Међународни кривични Трибунал за бившу Југославију евидентирао је сведочанства више десетина припадника ВРС заробљених од стране муџахедина на планини Озрен, о злочинима над ратним заробљеницима укључујући обезглављивања.

Према Али Хамоду „Мина је људе убијао моторном тестером и великим ножем. Он је убијао заробљене Србе у Завидовићима. Пред постројеним муџахединима он је Србима секао главе. Секао је живе људе моторном тестером, наређивао нам да набијамо заробљенике на колце и да их остављамо да умиру у највећим мукама".

У књизи-извештају унете су фотографије обезглављених заробљених припадника ВРС Благоја Благојевића, Бране Ђурића, Ненада Петковића и цивила Србина Стојана Пудића.

У књизи се налази и фотографија обезглављивања Американца Николаса Берга од стране Алкаиде Багдаду . У свет је отишла истина о обезглављивању Американца Берга, али не и о злочинима одсецања глава шездесеторице Српских заробљених војника и једног цивила.

Истраживањима је утврђено да је преко осамдесет заобљеника ВРС (међу њима и једна жена) којима су муџахедини ритуално одсекли главе. То је приказано као да су обезглављени муслимани од стране војника Српске стране. На седници Савета безбедности обезглављивање Срба приказано је као „Српско касапљење муслимана".( Политика је 25.октобра 2009 године писала о „бруталном фалсификовању историје",од аутора Добрице Ћосића).

У изјавама сведока наведени су податци о ритуалном одрубљивању главе Гојка Вујичића.Он је био пољопривредник из села Доњи Вијачани,општина Прњавор, рођен је 1955.године.У време одсецања главе имао је 40 година. Више сведока сведочило је да су заробљеници били затворени у просторију без крова. Муџахедини су долазили сваки дан и мучили их до губитка свести (морали су да легну на стомак када су их цокулама ударали и газили, ударали кундацима од дрвета, привезивали за електричне направе и изазивали електричне шокове)...

Када су Гојку Вујичићу одсекли главу приморавали су заробљенике да је љубе уз реченицу „Пољубите вашег брата", затим су главу закуцали на зид у просторији са заробљеницима (Сведок 303/97-28,рођен 1961).

За ритуал одсецања глава, сви осуђени на смрт морали су се поређати у круг.Када се првом одсече глава, ставља се на послужавник и да се следећем заробљенику да је пољуби, глава обилази круг од руке до руке, од уста до уста, затим се следећој жртви одсеца глава и тако редом (сведочење очевидца Поповића).

 

 

Одсецање главе жени Српкињи Ковиљки Пашалић
(Српкиња , рођ.Ристић).

 

Ковиљка је рођена 1936 у Гостовићу од оца Петра и мајке Милице, убијена је 28.маја 1993.године (била је стара 57 година). Убијена је у својој кући на периферији Гостовића.Сахрањена је на гробљу манастира Света Тројица у Возућама (сведок 260/97-4).

 

 

Предраг Кнежевић

 

За Предрага Кнежевића, чије је одрубљивљње главе документовано пред расправним већем трибунала нису доступни подаци, али има података о другим припадницима ВРС, који нису ни споменути пред трибуналом.

 

 

Антонић Драгољуб

 

Возач из села Повелић, општина Србац. Рођен је 16.09.1958.год у Српцу од оца Милоша и мајке Зорке. Као припадник ВРС 10.09.1995.год.нестао је на Возућком ратишту. Имао је 37 година .Његов леш је размењен и 17.09.1996.допремљен у Бања Луку. Недостајала је глава. Драгољубова супруга је сазнала од његових другова са ратишта,да је јединица муџахедина заробила тада групу српских војника и да су се после тога чули страховити крици и јауци, на основу чега закључује да су тада Српским војницима муџахедини одсекли главе.(сведок 274/67-65).

Као и Антонић Драгољубу одсечене су главе и следећим заробљеницима ВРС: Асерић Миладин, Каменица, Северна Сребреница. Благоје Благојевић, Ђорђе Блашковић, Зоран Бојановић, Драгомир Божић.

...Веселин, водоинсталатериз села Кукуље, општина Србац, рођен 09.03.1965.год.у Српцу, од оца Вида и мајке Радојке (рођ.Јањић). Крајем јуна 1995.год.заробљен је као припадник ВРС од стране муслиманске војске на Возућком ратишту. После два дана његово тело предали су муслимани у Добој. Недостајала је глава. Имао је мноштво убодних рана у пределу грудног коша. Одсечен му је предњи прст на левој руци. (Сведок 274/97-60).

 

 

Чолић Станко

 

Зидар из Српца, Инадол 66, рођен 20.06.1953.год.у Котор Вароши, од оца Симеуна и мајке Даринке (рођ.Смиљић). Као припадник ВРС заробљен је 10.09.1995.год.на Возућком ратишту. Његово тело је у септембру 1995. донето у Србац. Том приликом је констатовано да на лешу недостају шаке на обе руке и стопала на обе ноге, задњи део глава (сведок 294/97-67).

На списку обезглављених уз Чолића Станка евидентирани су: Чворић Никола, Давидовић Драган, Драгијевић Драгомир, Ђорђић Јован, Ђокић Саво, Ђурица Бранко, Ђурић Брана, Грабовица Радисав, Грабовица Владо.

 

 

Илић Богољуб

 

Пољопривредник из Нове Веси, општина Србац,рођ.20.09.1949.г. у селу Нова Вес (56година) од оца Бошка и мајке Даринке (рођ.Татић) као припадник ВРС налазио се на Возућком ратишту. Његова породица је обавештена 13.09.1995.г да је нестао. Његово тело је после размене однето у Бања Луку 17.09.1996.г. На телу је недостајала глава и делови ногу (сведок 274/97-6).

На списку обезглављених евидентирани су још:

Илић Ратко

Иванчевић Слободан

Ивковић Томислав,Божин из Бугојна

Ивковић Жељко из Товире

Јакшић Драган

Јањич Драго

Јелишић Слободан

Јоксић Ивица,син доктора Петра из Лапца

Јовановић Драгомир

Јовановић Велимир

Јовановић Станко

Карановић Урош

Казановић Саво

Кнежевић Мирослав

Кнежевић Предраг

Ковачевић Мишо

Лакић Српко

Летић Драган

Ловрић Ђуро

Мацановић Радислав

Макић Перо,22.јун 1992 Брчко

Марић Боро из Појездине

Марковић Боро

Медаковић Богољуб

 

 

Медаковић Милан

 

Земљорадник из села Косјерево, општина Лакташи, рођен 13.12.1965г.у Бања Луци, од оца Богољуба и мајке Смиље (рођ. Шикања),као припадник ВРС са својом јединицом налази се на Возући 10.09.1995.г.када је нестао. Његов леш је идентификован 17.09.1996.г. у Бања Луци после размене. Недостајао је предњи део главе, део леве ноге и прсти на рукама (сведок 274/97-66).

Михајловић Триша је на списку обезглављених.

 

 

Миладић Славољуб

 

Земљорадник из села Илаћани, општина Србац, рођен 19.05.1960.г.у Српцу, од оца Гојка и мајке Босиљке (рођ.Видовић), нестао у септембру 1995.г. (35) година. На Возућком ратишту, као припадник ВРС. После размене 17.09.1996г.његова супруга је у Бања Луци преузела тело на коме је била одсечена глава, доњи делови руку и ногу који су допрамљени уз труп (сведок 279/97-59).

 

 

Милашиновић Марко

 

Текстилни техничар из Инодола, општина Србац, рођен 15.05.1962г.у Српцу од оца Митра и мајке Ковиљке (рођ.Ковачевић) заробљен као припадник ВРС 10.09.1995г. на брду Паљеник на Возућком ратишту.Његов леш је 10.09.1996г.допремљен у Бања Луку после размене. Недостајао је задњи део главе и прсти на рукама. (сведок 274/97-62). Уз Марка на списку обезглављених су:

Милошевић Марко

Митровић Момир (стар 34 године)

Ниц Богољуб

Николић Добривоје

Николић Станко

Његомировић Драго

 

 

Пашалић Ковиљка рођ.Ристић

 

Из Возуће општина Завидовићи, рођена 1936.у Гостовићима-Отежња ,од оца Петра и мајке Милице (рођ.Стојановић), супруга Нестора Пашалића, мајка двоје деце, убијена 28.05.1993г.(стара 57 година) у својој кући на периферији Гостовића, од стране припадника диверзантске муслиманске групе. Убијена је клањем, извађен јој је и гркљан. Сахрањена је на гробљу код манастира Свете Тројице у Возућу. (сведок 260/97).

На списку обезглављених уз Ковиљку су још:

Павловић Радомир

Павловић Зоран

Петковић Ненад

Перица Јовица

Петровић Бранислав

Петровић Чедо

Петровић Драгољуб

Петровић Ненад

Пјанић Горан

Предић Милан

Продановић Милан

Пудић Стојан

Радић Радомир

Радовановић Марјан

Савић Радован

Савић Жарко

Симић Мића

Станић Витомир

Станојевић Душан

Стевановић Ненад

 

 

Сувајац Зоран

 

Земљорадник из села Сеферовић, општина Србац ,рођен 1972 год. у Кобашу, од оца Рајка и мајке Миланке (рођ.Малешевић) , као припадник ВРС заробљен је од стране муслиманске војске 10.09.1995г на возућком ратишту. У септембру 1996.год. његов леш је размењен и при томе се констатовало да на њему недостају глава и делови руку и ногу. (сведок 274/97-5).

Уз Зорана на списку обезглављених су:

Шипка Милан

Шипка Ненад

Пешић Мићо

Тијанић Славко

Тадић Славенко из Лапца

 

 

Тодоровић Милован

 

Радник из села Мали Ситнеши,општина Србац, рођен 30.09.1954. од оца Остоје и мајке Љубице (рођ. Голубовић). Као припадник ВРС заробљен је од стране припадника муслиманске војске 10.09.1995г. на Возућком ратишту. После годину дана 20.09.1996 г. муслимани су предали његово тело без главе и леве ноге. Милованова супруга је сазнала од његових другова да су после његовог заробљавања чули његову вриску па предпоставља да су му тада осекли ногу па после главу (сведок 274/97-55).

Уз Милована на списку обезглављених су:

Тодоровић Славко

Урамовић Зоран

Васиљев Евгеније

Вујић Драго

Вујачић Гојко из Доњих Вијачана, заробио га је Абу Убандах Ајсмана из Јемена.

 

 

Вукашиновић Момир

 

Аутомеханичар из села Повелић, општина Србац, рођен 17.12.1952.г у Повелићу, од оца Вида и мајке Радмиле (рођ.Кресојевић). Заробљен је 24.06.1995 (43 године) као припадник ВРС од стане муслиманске војске на Николином брду, на Возућком ратишту. Следећег дана његово тело је размењено и допремљено у Добој без главе. Имао је повреду у пределу грудног коша и у пределу надколенице леве ноге (сведок 274/97-61).

Уз Момира је на списку обезглављених и Вученовић Гојко.

 

 

Закључак:

На списку обезглављених је 87 идентификованих и 8 још неидентификованих . Укупно 95.

 

 

Напомена:

У састављању овог текста поред сведочења лица пред трибуналом у суђењу команданту АБиХ генералу Расиму Делићу,коришћени су као извори:

1. The Republic Secretariat for Relations with the International cecminal Tribunal in the Hague and War crimes research (извештај Републике Српске ,на енглеском језику) Као аутори наведеног Извештаја наведени су:Gregory Copley (Вашингтон) , Дејан Милошић,бивши директор секретаријата и Дарко Трифуновић (Бања Лука).

2.Teptopion,Global Network of Islamic Fundamentalist's

3.Добрица Ћосић „Брутално фалсификовање историје". Политика 25.10.2009.године.

4. Ивица Милованчић,"Алкаида у Бих",Сплит-Мостар,2007.