ПРОТЕСТ И КОНТРАПРОТЕСТ ИСПРЕД ВЛАДЕ– КО ТО ВИЧЕ „ЛЕВА, ЛЕВА...?

У тексту „Протест и контрапротест испред Владе“, објављеног 25.12.2016. године у дневном листу Политика, спомињу се недефинисано неке „ветеранске групе које су спремне на крвопролиће на улицама Београда“. Само стављање појма „ветерани“ у један овакав контест је забрињавајуће и зато ми као највеће удружење ветерана у Србији, Српски ратни ветерани (чланица Светске федерације ветерана), морамо да изнесемо свој став.

Прво што је индикативно је да се протест и контрапротест истовремено нису одржавали још од времена Слободана Милошевића и изборне крађе 1996.године. Испред Владе Србије су 24.децембра 2016., одржана два скупа: протест Војног и Полицијског синдиката, који траже побољшање положаја запослених у МУП-у и у Војсци, а истовремено и скуп у организацији Удружења ратних војних инвалида свих ратова и Удружења бораца ратова од 1990. Обреновца, који сматрају да су протести Војног и Полицијског синдиката инструисани и нарушавају углед српског војника и полицајца.  Председник Синдиката Војске, Новица Антић, и Синдиката Полиције, Вељко Мијаиловић, оставили су на на вратима зграде Владе, предлог за састанак с Премијером Србије Александром Вучићем, како би му указали на тешку ситуацију у којој се налазе припадници безбедносних снага.  Нагласили су да не траже више пара у буџету већ да се постојећа средства правилније распореде. Истакнуто је да 76% запослених у министарству Одбране има плате ниже од просечних плата у Србији, да се према новцу недомаћински односи и да су тврдње министра Зорана Ђорђевића површне када каже да новца нема. Наглашено је да се Влада оглушује о захтеве синдиката који су дефинисани још у децембру 2015.године и да синдикати нису противници Владе и државе Србије и да не нарушавају борбену готовост Полиције и Војске.

Истовремено, испред зграде Министарства иностраних послова Удружење ратних војних инвалида свих ратова општине Обреновац и Удружење бораца ратова од 1990. општине Обреновац, организовали су митинг на којем су критиковали синдикате и указали на напоре које Влада улаже у модернизацију Војске и Полиције.  Саша Дујевић из Савеза борачких организација Србије (САБОР) рекао је да су дошли „на позив војног синдиката који је организовао некакву изложбу, да виде због чега су незадовољни и чиме излазе пред Владу“.  „Кључ свега због чега смо овде, је део саопштења Војног синдиката у којем су ветеранске групе оптужене да су спремне на крвопролиће на улицама Београда. Дошли смо да покажемо да смо бранили државу и не желимо никакво крвопролиће. С обзиром да се боре за своје дневнице, ми сматрамо да српски војник не сме да штрајкује, већ брани државу и да ово што сада раде јесте шарада инструисана са нечије стране и вређање српског војника“, указао је он.  Такође, Дујевић је истакао да се очигледно и смишљено иде на рушење угледа војника. „Све што Влада ради , а ради на побољшавању услова Војске и борбене готовости Србије има нашу подршку, јер иде у правцу бољег и сигурнијег живота и одбране народа. Оно што ради Војни синдикат урушава све то“. Дујевић сматра да је деловање синдиката под нечијим упуствима , додајући НАТО-а, што није у корист војника.

На први поглед, ово звучи веома патриотски, али да погледамо мало неке нелогичности и ко су у ствари актери овог „контрамитинга“. Прво, чудно је да ни једна ветеранска кровна организација не стоји иза тога већ то чине удружења из Обреновца, која по природи ствари не би требало да се баве овим општим питањима, осим ако неко на вишем нивоу не даје одређене директиве. Кључ за разумевање ове ситуације можда лежи у догађају који се десио 24.03.2016.године, а ради се о потписивању Протокола о сарадњи између Председника Општинског одбора Покрета социјалиста Ђорђа Комленског са Председницима Удружења ратних војних инвалида свих ратова и Удружења бораца ратова од 1990. из Обреновца. Тада је Ђорђе Комленски истакао да је „протоколом означена сарадња са Покретом социјалиста а самим тим и са СНС-Александар Вучић, на чијој се листи Покрет социјалиста налази као коалициони партнер како у Обреновцу, тако и на Републици“.  О значају Општинског одбора ПС Обреновац, говори изјава Небојше Петровића, Председника градског одбора Покрета социјалиста на изборној скупштини, где је истакао да „Општински одбор Покрета социјалиста Обреновац, је један од стубова не само Градског одбора, него и читаве Партије“. Дакле, није случајно да су ова удружења баш из Обреновца и да делују у складу са Протоколом о сарадњи са својим партнерима из Покрета Социјалиста. Овде нема говора о озбиљним ветеранским организацијама, већ су оне само локалне и марионетске, и у служби су виших политичких интереса партије Покрета социјалиста.

Ко је дакле онда гласноговорник „контрамитинга“ Саша Дујевић, који говори у име Савеза борачких организација, ткз. САБОР-а? Да ли је он заиста легитиман глас бораца? О САБОР-у ћемо детаљније неком другом приликом, а сада само да укажемо на један аспект. Наиме, Савез борачких организација Републике Србије, (скраћено САБОР) има за циљ да уједини борачка удружења на територији Србије како би се заједничким напорима изборили за бољи статус и материјални положај бораца. САБОР жели да окупи удружења, којих према процени у Србији има око 900, како би као репрезентативно тело, наступало у преговорима са државом и локалним самоуправама. И гле чуда, Саша Дујевић, као грађанин говори на контрамитингу испред САБОР-а, и по тој логици, он би требало да заступа водеће ставове ветерана.  Удружење Српски ратни ветерани нема ништа против удруживања борачких организација и стварања репрезентативног тела сачињеног од репрезентативних удружења. Основна ствар је прво установити  УСЛОВЕ за репрезентативност удружења, па тек онда на основу тих критеријума окупити оне који су стварно а не фиктивно по партијским линијама репрезентативни. Тај став смо поделили у          разговорима са државним секретаром Драганом Поповићем, који је водио и јавне расправе у вези са Законом о правима ветерана, ратних војних инвалида и породица палих бораца, све док је било и најмаље наде у искреност и озбиљност намере да се репрезентативност успостави, истински САБОР формира и Закон о ветеранима усвоји. На жалост, министрство које води Александар Вулин, заједно са државним секретаром Поповићем, погазило је своја обећања и направило превару према ветеранској популацији. Од Закона о правима ветерана нема ништа, репрезентативност није успостављена, формиран је квази САБОР састављен од минорних и корупцији склоних удружења, који не представљају ветеране већ саме себе и своје уске интересе. Зато је САБОР нелегитиман, па чак и нелегалан јер се позива на репрезентативност која није утврђена, и не представља ауторитет за ветеране јер се не бори за њихове интересе већ само даје демагошке изјаве, попут Дујевића, за потребе Покрета Социјалиста, односно владајућег режима.  Иначе о Саши Дујевићу, не треба превише трошити речи. Довољно је нагласити да он првенствено представља интересе партије Покрет ветерана, који је показао да се не бави интересима бораца већ ускостраначким интересима, који су били исказани кроз сарадњу у виду „привезак партије“ и према Социјалистичкој партији Србије, и према подршци Борису Тадићу, и према неуспелом „интересном браку“ са Демократском странком Србије, као и садашњој подршци Покрету Социјалиста, односно владајућим странкама. Дакле, украс за све странке, а за права ветерана ништа!  Његове великопатриотске изјаве су празне и опасне, јер они које он представља, организовањем контрамитинга прижељкују хаос на улицама Београда, како би могли да се обрачунају са неистомишљеницима, а све у име квазипатриотизма.  Синдикати Војске и Полиције ни по чему не делују деструктивно, не траже више новца већ правилнију расподелу, не руше углед војника већ указују на лоше стање и на велики број оних који због лоших услова напуштају безбедносне снаге, ни по чему не пропагирају НАТО, нити оптужују истинске ветеране за субверзивно деловање.

Удружење Српски ратни ветерани, по много чему деле судбину Војске и Полиције. Они се као и Синдикати Војске и Полиције боре за боља права ветерана, ратних војних инвалида и породица палих бораца.  Иако смо изложени многим  медијским ударима, иако су нам и просторије у нашој централи обијали а виновници никада нису ухваћени, иако нам не одобравају средства из Буџета за пројекте јер спадамо у „непожељна удружења“, иако смо добијали разне претње посебно усмерене према нашем Председнику удружења, нису нас сломили – напротив, СВЕ СМО ЈАЧИ! И даље ћемо се борити да испоштујемо погинуле саборце и да свако место у Србији има примерено Спомен обележје палим борцима где сијају њихова имена и презимена на част њихових породица и Отаџбини. Залагаћемо се и даље да се поправи материјални положај ветерана а један од начина је да се исплате ратне дневнице за ветеране у НАТО бомбардовању. Истрајаћемо и у нашој борби за репрезентативност, стварање истинског САБОРА ВЕТЕРАНА и усвајања ЗАКОНА О ВЕТЕРАНИМА. НЕМА ПРЕДАЈЕ, ДО ПОБЕДЕ!

Подржавамо и борбу коју Синдикати Војске и Полиције настављају за побољшање услова рада наших безбедносних снага, самим тим и безбедност наше Домовине.  Дајемо пуну подршку настављању протеста који је заказан за 28. Јануар 2017. године, и знајте господо из Обреновца, прецизније Покрета социјалиста, да уколико удружење Српски ратни ветерани узме учешће у протесту где ћемо се залагати за права бивших војника и полицајаца, наших ветерана, то неће бити контрамитинг. То ће бити заједничка песма нашег рода, где не да неће бити крвопролића, већ неће ни цвет бити згажен. Србији је доста проливања братске крви, доста више „лева, лева... и баба ЈУЛ-е и њихових деривата“.

СРПСКИ РАТНИ ВЕТЕРАНИ