Таквог човека, каже саборац, могао је убити само онај ко не зна ни шта је рат, ни шта је Српство.

Рођен 1958. године у селу Ковачићима поред Бијељине. До рата је радио као социјални радник у Бијељини. Жена Бојана, исте струке, имају два малољетна сина, у моменту Маузерове погбије. Али, иако је могао имати пола града, и после рата са породицом остао у двособном стану при Центру за социјални рад. Заједно са Арканом одлучујуће допринео ослобађању Бијељине, од муслимана. Постаје командант гарде "Пантери", која је била једна од најелитнијих јединица у РС.

Документарни филм о јединици "Пантери"

Иако један од оснивача СДС-а, почетком 1996. напушта владајућу партију, због како сам каже "лопова који су је упропастили", и оснива Демократску странку РС. Постаје посланик Скупштине РС као носилац листе Демократско-патриотског блока. За стање у РС знао је да каже да је груба и примитивна копија система у Србији. Кад је Биљана Плавшић кренула у борбу криминала, Маузер јој је био један од главних ослонаца.
До краја се борио против уновчавања српства вођен сопственим мотом: "Кад одузмемо од оних који су у рату узели све што нису имали, и одужимо се онима који су за Отаџбину дали све што су имали, можемо рећи да имамо државу." Због тога је, кажу, морао да плати. Онај ко се сав посветио борби против криминала, убијен је као последњи криминалац.

Почетком 1998. именован је за начелника Управе полиције РС. Тук’о га глас да хоће да гања све живо. У том гањању, у јулу 1998. године, догодио се атентат на њега. Приликом постављања експлозива под његов аутомобил погинули су Владимир Неретњак и Стојан Максимовић, за које се испоставило да су активни официри ВРС.
У сриједу увече, 7. јуна 2000. године у Бијељини је калашњиковом изрешетан и убијен.

Критичне вечери Маузер је пошао у село Велика Обарска да врати џип семберском млинару Чеди Павловићу. Километар од центра, код жељезничке станице, кад је стао да прими у кола времешну Јелисавету Љубојевић која је стопирала, изрешетан је из аутоматског оружја. Полиција је саопштила да су убице биле у црвеној тојоти, регистарска таблица "099-Ј-206", за коју се испоставило да је украдена и да је власништво бијељинског ДП "Напредак". Аутомобил, два калашњикова и одјећа нападача, пронађени су на магистралном путу за Угљевик, у селу Хасе.
Неколико дана касније, начелник бијељинског Центра јавне безбедности Саво Цветиновић саопштава да није утврђено коме припадају отисци пронађени у аутомобилу, да ће све зависити од тога куда буду водили трагови, те да је затражена помоћ СФОР-а, који је тог дана изводио вежбе. И то би, што се тиче полиције, било све.

На Маузеровој сахрани хиљаде људи у родним Ковачићима. Опело служи владика зворничко-тузлански Василије, присутни и представници МУП РС и ВРС, ветерани из "Пантера"... Присутан и ловац на Тита, Никола Каваја. Пита, јел’ смо комуњарски или четнички лист, кад сазна, каже да оно што од њега чујемо, можемо да публикујемо. Маузера упознао преко "поште", док је био у затворима САД, по повратку у Отаџбину срео се са тим човеком, јунаком и српским патриотом неколико пута. Био му је брат, и по пушци, и по крви, и по идеологији, тешко му пала његова смрт, воли јунаке. Завршава упозорењем – "Ово што сам ти каза', немој да ми окренеш, ја ћу те потражит"...

Саговорници блиски Маузеру упознају нас са "генезом" његове ликвидације. Сметао и Палама и Београду, знао како иде линија командовања. Био опасан зато што није само говорио, рецимо, да је Слободан Милошевић највеће зло српског народа, имао муда и да нешто уради, и то се знало, то су понајбоље знали они горе. Иако му је, због прекорачења овлашћења у истрази поводом убиства Срђана Кнежевића доживотно забрањен рад у полицији, његова реч и информација су у круговима владе, па међународне заједнице, имали снагу функције. Наводно му је Додик понудио место саветника за националну безбедност.

Како се много шпекулисало са тим да ли је Маузер на хашкој листи, Хаг се није изјашњавао, у неким круговима је "проваљено" да он има специјалан статус сведока оптужбе. И мада је, кажу, Маузер одбијао све врсте контакта са таквим полазиштем, многи су се уплашили његовог евентуалног добровољног одласка у Хаг. Сам је, у шали, говорио да ако оде, биће градоначелник затвора, а Момчило Крајишник његов заменик.

Познаваоци прилика кажу и да је истрагом око убиства Срђана Кнежевића дошао и до података о убиствима у Србији, да је то главни разлог његовог смењивања са места начелника Управе полиције РС , у чему су се поклопили интереси домаће мафије и међународне заједнице. Да је знао много, и све бележио. Да је све на "сигурном". Међу знаке упозорења убрајају скорашњу ТВ изјаву "под Палмом" радикалног србијанског политичара да је Маузер био јунак у рату, али да је после рата почео да потказује друге да би се лично опрао, те емисију фантомске паљанске Телевизије С, у којој су двојица које је Маузер оптужио за убиство Кнежевића, поводом његове одговорности због малтретирања и лажних оптужби, изјавили да за Маузера постоје три правде – правосуђе, божанска и земаљска правда. На крају ће нам рећи да је Маузеровим убиством атмосфера страха и несигурности пресељена из Србије у РС, а у вези са адресом убица, да је у бројним убиствима у Србији "било доста мобе из РС – дошло време да се мобе врате".

БОРБА СА КОПИЈОМ: Један од седам свештеника говори над одром Маузера да се може претпоставити да његовим убицама није ни први, ни последњи, да је рафал испаљен у њега рафал у све честите Србе и патриоте, да су све велике империје пропале онда кад су се превише осилиле, а поготову су пропале злочиначке групе и појединци злочинци...

Сунце упекло, километарска колона се пружила ка породичном гробљу у Ковачићима. Пред раком говори начелник општине Драгомир Љубојевић (СДС), чиновнички, о оцу, супругу, сину, команданту, политичком раднику који је у срцу увек био социјални радник; генерал ВРС у пензији Будимир Гајић износи "личну процену и оцену" да је Маузерова смрт проистекла из његове борбе за правду и ред у овој држави.
У име "Пантера" се опрашта Душко Тузланчић, који рече да за све што је покојник урадио од ’92. до 2000, а урадио је много, од државе није добио ни хвала, и рече да кад би хтео да запрети убицама, како би им требало запретити, рекао би, пожурите ако хоћете још кога да убијете, имате времена, можете нас наћи у реду пред неком од амбасада земаља које су то заслужиле, ова то сигурно није...

Бројна сарајевска гласила су га оптуживала за злочине и писала писма Хашком Трибуналу, али га нико из Хага није позвао.

Aутор: Драган Тодоровић
17.06.2000.

17. априла 2010. године, Тужилаштво БиХ је осудило осумњиченог криминалца Ђорђе Ждрале на 20 година робије за убиство Љубише Савића Маузера.
Међутим, није речено ко су налогодавци убиства Маузера.