Те 1991. године један београдски младић - Аранђел Петровић имао је само 28 година али рат је избио на просторима бивше Југославије. Аранђел се одазива позиву на мобилизацију непосредно након венчања са супругом Весном, и у новембру те године оставља трудну супругу и одлази у рат. Ратовао је мислећи на дете које ће тек добити. Враћа се на радост породице жив с ратишта у Хрватској и посвећује се породици и свом послу пословође у Београдском водоводу. Ускоро добија и другу кћер и мирно живи као породичан човек, све до 1999. године кад поново стиже позив. Отаџбина зове и Аранђел поново одлази у рат. Овај пут ратовао је у околини Београда, али након завршетка агресије почињу здравствени проблеми, губи оца и мајку и сам почиње да, у 40-тој години живота, има озбиљне здравствене проблеме. Тог 3.10.2014. Аранђелова борба с болешћу престаје, преминуо је од излива крви у мозак као последице висог крвог притиска. Кћери, супруга и родбина памте га као човека који никад није тражио од Државе никаво посебно право или почаст али је очекивао да ће и њега, а и све борце Држава законски признати као браниоце Отаџбине. Сматрао је, и као младић и као зрео човек, да је одбрана земље нормална ствар, а понекад се чинило да о рату и не жели да говори. Саборци га памте као часног, одговорног и храброг човека, а пријатељи, колеге с посла и породица и данас – три године након његовог одласка - често се сете да је понекад имао тугу у очима. Да ли је слутио да ће ратно искуство имати последице по његово здравње не знамо, али знамо да ће га „Српски ратни ветерани“ увек памтити, као што памтимо и хиљаде бораца који су у протеклих пар деценија напустили своје породице, одлазећи негде где се можда више цени храброст и поштење. Успомену на Аранђела чуваће породица, пријатељи, колеге с посла и ратни ветерани. Борбу за Закон о ратним ветеранима, који Аранђел није дочекао наставићемо, јер је то наша обавеза и дужност.