https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1418897041747508.1073741833.1379954785641734&type=3
https://www.youtube.com/watch?v=wAhEGvW_YK8
Обележавање годишњице почетка бомбардовања односно рата 1999. године обележено је свуда широм Србије. Политичари су искористили прилику па су се сликали и поново давали изјаве на неколико великих скупова. Ми ветерани, породице палих бораца и обични грађани смо на наш скроман али достојанствен начин одали почаст нашим погинулим саборцима, члановима породица и пријатељима који су своје животе дали у одбрани отаџбине у свим ратовима од 1990 до 1999. године. Поносни смо што смо у великом броју градова и општина где постоје одбори Српских Ратних Ветерана изградили или покренули иницијативе за изградњу споменика и спомен обележја свим погинулим борцима у ратовима од 1990 до 1999. године. Делегације нашег удружења су свуда где постоје оваква спомен обележја, заједно са породицама палих бораца и обичним грађанима изразили своје поштовање полагањем венаца. Нисмо искористили овај тужни моменат и датум за политичке говоре и промоције као што смо то видели на ТВ екранима да раде странке у оквиру предизборне кампање.
Нажалост, у Кикинди ни дан данас 17 година после завршетка ратова, и 26 година од отпочињања ратова у којима су учествовали грађани Кикинде и гинули широм ратом захваћених подручја није изграђен споменик нити постоји икакво обележје погинулим борцима са територије Града Кикинде. Као и сваке године, породице палих бораца, представници Српских Ратних Ветерана али и других удружења које окупљају ветеране и борце организују обележавање 24. марта и годишњице почетка бомбардовања односно рата 1999. Године. На скроман начин, на импровизованом и преносном спомен обележју сваке године на овај датум се на симболичан и протестни начин одаје почаст палим борцима, али и шаље порука локалној самоуправи да је прошла још једна година а да још увек није изграђен споменик. Тако је било и ове године, поред представника ветерана и бораца из свих удружења са територије Града Кикинде, окупило се и много грађана, и што је најважније, много представника породица палих бораца који су полагањем венаца и цвећа испред преносног спомен обележја одали почаст својим најмилијима и својим саборцима. Град Кикинда и околна места су у ратовима деведесетих дали 26 палих бораца.
Часно су се Кикинђани одазивали позиву своје отаџбине и одлазили у рат, из којег се њих 26-оро није вратило. Погинули су обављајући најсветију од свих дужности, бранили су своју отаџбину. Част и слава палим борцима, нашим херојима. Срамота, и брука руководству Града Кикинде. Господо, скоро двадесет година вам треба да се сетите и изградите спомен обележје палим борцима. Срам вас било. Кикинда је пре неког времена добила статус Града, функционери су сада градски а не општински, очигледно да поред звучнијег имена, пропорционално расте сујета али и бахатост, безобзирност и безобразлук. Нерад, незаинтересованост и одсуство било каквог осећаја одговорности руководства Кикинде је позната и у ранијим годинама, али су ове године превазишли сами себе у бахатости и безобразлуку. Пошто је завршен скуп испред градске куће у Кикинди, на вратима локалне самоуправе је закачен симболичан папир са фотографијама и личним подацима свих 26-оро погинулих бораца са територије Града Кикинде. Овај папир које су мајке и сестре погинулих бораца залепиле на врата локалне самоуправе је крајњим безобразлуком и бахатошћу појединца или органа локалне самоуправе завршио у контејнеру.
Господо, срам вас било. Брука и срамота. Да ли је ово начин да се опходите према породицама палих бораца? Да ли је ово ваш однос према борцима и ветеранима? Овако се односите према мртвима, шта сте спремили нама преживелима. Господо, да ли је овај ваш бахати гест у склопу предизборне кампање и какву поруку сте нам овим послали? Да ли је ово порука ветеранима и борцима од стране ваше странке и политичке опције или је то само бахатост појединих локалних моћника? После ове бруке и срамоте будите сигурни да ћемо ми из удружења Српски Ратни Ветерани поставити питање овог инцидента и највишим руководиоцима ове наше земље, укључујући Председника и Премијера. Питаћемо их да ли мисле да је ово прихватљиво и нормално понашање локалних руководиоца и ако није шта ће предузети овим поводом у циљу проналажења одговорних за овај сраман поступак.
Нашим херојима су и непријатељи подизали споменике, сетимо се фелдмаршала Макензена који је 1916 године подигао споменик српским херојима који су бранили Београд. Чак су и нацисти поштовали гробове и споменике палим борцима и херојима и нису их рушили. Рушење и спаљивање спомен обележја било је карактеристично само за усташки режим и балистичке сараднике окупатора у Другом светском рату. Ова традиција именованих злочинаца се пренела и на њихове потомке деведесетих, па су споменици и спомен обележја поново страдали од руку хрватских бојовника, муслиманских бораца и шиптарских терориста.
Захтевамо објашњење поводом овог срамног поступка локалне самоуправе у Кикинди и позивање на одговорност свих који су допринели овом скандалозном чину.
СРПСКИ РАТНИ ВЕТЕРАНИ
https://www.youtube.com/watch?v=v7G7QayVJZg&list=UUPmX03ZmTo0Uu_iIn1I63Sg&index=2
http://www.politika.rs/scc/clanak/351950/Posle-pomena-slike-boraca-i-cvece-zavrsili-u-kontejneru