Судбина Владимира Јовановиаћ, оца троје деце и узорног супруга Ане Јовановић стао би у један дужи роман. Рођени Београђанин одлази на служење војног рока као здрав младиће те 1999. године. Почиње НАТО агресија и њему војни рок бива продужен, а његова јединица упућена је на Косово, тачније у Пећ. Током агресије на Србију био је тешко рањен два пута, па је након рата провео 12 месеци на лечењу на ВМА. Излази сa ВМА с последицама које ће га пратити до краја живота. Без обзира на здравствене проблеме почиње да ради као столар, оснива породицу и постаје отац троје деце. Имао је статус ратног војног инвалида и скромну помоћ по том основу али здравље постаје све слабије и 35-ој години отказују му бубрези, те на велику жалост породице и пријатења, колега с посла и сабораца из борби на Косову, умире од сепсе 4.маја 2014. године. Пријатељи и колеге памте га као мирног и тихог човека, а саборци као храброг војика који је у својој двадесетој години показао изузетну стабилност, одлучност и смиреност, упркос рањавању. Није дочекао Закон о правима ратних ветерана и чланова њихових породица, није доживео ни једну, макар и најскромнију почаст за жртву коју је дао за Отаџбину. Сви чланови „Српских ратних ветерана“ памтиће га заувек, у нади да ће његова деца и супруга, ако није он лично, доживети да им надлежни државни органи на било који начин помогну у њиховом одрастању и школовању. Такву помоћ још давно 1999-те године заслужио је Владимир својом борбом и храброшћу.