Небојша Станковић, имао је двоје деце те 1999. године. Две кћерке, двогодишњакињу и четворогодишњакињу, супругу Драгану и скроман дом у Суводолу крај Смедерева, града у ком је рођен. Миран живот какав воде хиљаде наших земљорадника прекинуо је НАТО агресор. Небојша се одазива позиву Отаџбине и проводи 78 дана као војник, одговоран, частан и насмејан. Враћа се породици након окончања рата и добија и сина и кћер. Поносни отац четворо деце својим рукама привређује и прехрањује породицу. Није имао никакву помоћ Државе, нити је тражио. Био је члан „Српских ратних ветерана“, надао се да ће Закон о правима ратних ветерана можда бар симболично побољшати живот његове шесторочлане, сложне породице. На жалост, 24.02.2015. године његов млади живот гаси се у 37-ој години, у време кад његово најмлађе дете има само 10 година и кад му је помоћ оца најпотребнија. Од притиска од ког је боловао доживљава излив крви у мозак и исход је на жалост био леталн. Небојши није било спаса. Супруга Драгана и деца данас живе од само 12 000 динара месечне помоћи, коју примају као социјално угрожена породица. Упркос сиромаштву две Небојшине кћери студирају, али снажне Небојшине руке им више не могу помоћи да привреде довољно за нормалан живот јер је и он, као и бројни ратни ветерани - браниоци Отаџбине прерано, нагло и трагично завршио свој частан живот. „Српски ратни ветрани“ памтиће га, а сигурни смо памтиће га и пријатељи, родбина, супруга Слађана и мајка Радослава али и сви грађани Србије који знају шта је живот обичног човека у невеликом селу, који само од својих десет прстију прехрањује своју породицу и подиже децу која ће сутра исто тако волети Србију, као што је волео и Небојша.