Аца Савић, члан „Српских ратних ветерана“ напустио нас је пре пар месеци. Аца је кад год је Србија звала ишао на ратиште. Био је 1991-1992. на ратишту у Хрватској, прошао најтеже битке и често био у животној опасности. И после таквог искуства враћа се својој породици и послу. Рођени Београђанин, отац двоје деце, узоран супруг и домаћин  и други пут - 1999. године одазвао се позиву Отаџбине и пуна три месеца био у редовима Војске која је бранила Србију од НАТО агресора. Био је частан, храбар и одговоран борац. Након другог  рата, поново се вратио својим свакодневним обавезама, радећи са онима за чију будућност се борио- са децом. Аца је био учитељ и то у угледној београдској Основној школи  „Уједињене нације“, Церак. Учио је првошколце, осим основним вештинама које морају да науче, и ономе што су њега научили отац Миљко и мајка Симка – патриотизму, љубави према Београду и целој Србији. И то ће као и његове крупне очи памтити и његова деца, супруга Весна, отац Миљко, родбина, пријатељи и сви саборци из Удружења „Српски ратни ветерани.“ Није дочекао доношење Закона којим би био признат као бранилац Отаџбине, нити је испраћен уз државне почасти, а то се десило не само Аци, већ хиљадама српских ратника. Ацу ћемо вечно памтити, а знамо како се тешко борио против најтеже болести, изазване радијацијом, коју је добио, као и многи борци који су се борили за Србију. Ту битку није добио.